Pokačiše se Ameri, Rusi, Kinezi, Iranci, Severokoreanci ispališe sva svoja nuklearna oružja te nastade nuklearna kataklizma na planeti.
Jedini koji su preživeli kataklizmu su bubašvabe, Mladjan Dinkić, Maja Gojković, Vojislav Koštunica i Goran Knežević.
Epilog: Mladjan Dinkić je postao ministar za ekonomiju, finansije i monetarnu politiku u Vladi Planete Zemlje i odmah predložio novi set poreskih zakona kako bi povećao naplatu poreza na upotrebu radioaktivnih čestica i eksploataciju radioaktivnih materija.
Maja Gojković je naravno promenila stranku i prešla u vladajuće Ujedinjene Regione Planete, te je odmah po prelasku postala gradonačelnik.
Goran Knežević je podigao granicu za smrtonosno dejstvo radioaktivnih materija na organizam i radioaktivnog udara tako da su svi ljudi na planeti ipak umrli na svoju ruku i ne zna se kako, pošto ni radijacija ni udarni talasi nisu bili opasni po zdravlje.
A bubašvabe?
Nisu se mogle izboriti sa nametima i visokim porezima na radijaciju, gazda im nije uplaćivao doprinose, bivale su izbačene sa posla ako bi zatrudnele ili bi otišle na bolovanje, te su pocrkale od gladi.
A ljudi koji nisu preživeli nuklearnu kataklizmu?
Pošto po novim zakonima o visini praga smrtnog dejsta radioaktivnih materija nisu ni umrli, i dalje im stižu uplatnice za RTS, porezi za imovinu i ostalo.
Vojislav Koštunica?
Stoji zamišljen na ulici i začudjeno se pita: "Hm, šta li se to desilo, mora da je danas neka bitna utakmica na TV-u čim napolju žive duše nema"
