Poštovani,
Ne mogu više da trpim da me svaki odlazak kod doktora, mene, moje dece ili ukućana košta minumum 1500 dinara iako mi se svaki mesec od plate nasilno odbija za zdravstveno osiguranje.
I taj odlazak kod doktora prodje u minimum 3 sata čekanja, napušavanju od strane sestara...dakle u usluga je čista nula. Kažem usluga, jer ja to plaćam iz svog džepa.
Ne mogu više ni da trpim da po državnim ustanovama, opštinama, upravnim odborima i slično ima milijardu zaposlenih koji ne rade ništa...da dobijaju platu koju im ja uplaćujem kroz poreze. Zašto recimo 15 ljudi koji ne rade ništa u opštini ne bi dobilo otkaze a njihove plate koje su dobijali za to ništa ne budu preusmerene za lečenje bolesne dece. Ili...neka rade nešto, 8 sati dnevno, 5 dana u nedelji...minimum...i uz 30 minuta pauze dnevno.
Dosta mi je da kompletno sav teret tranzicije, krize, pada kursa dinara i slično trpe samo oni zaposleni u privatnim firmama, što kroz otkaze, što kroz smanjenja plata....dok je u državnim zabranjeno dati otkaz i smanjiti platu, njima ladovina debela.
Ukratko...dosta mi je da kukam "Vidi kako ovo", "Ovo ovako ne može", "Da sam ja na vlasti ja bih to uradio ovako"...već hoću da ja direktno uz pomoć i podršku naroda, stručnih ljudi i tima pravih stručnjaka domaće proizvodnje, ne ovih dosadašnjih "eksperata", jer koliko su dobro ti "ekspreti" radili se vidi.
ŠTA ĆU JA URADITI ODMAH, ODNOSNO ŠTA ĆE BITI MOJ PLAN UKOLIKO ME PRIMITE NA RAD U VLADI REPUBLIKE SRBIJE:
- Uvodjenje izbora zdravstvenog osiguranja kojem ću da uplaćujem doprinose.
Ne želim više da plaćam po 4000-4500 dinara mesečno u fond nizašta. Lekove plaćam iz svog džepa, plaćam neku participaciju i nekakva silna ludila, zaposleni po Domovima Zdravlja su neljubazni i drčni. Postavlja se onda pitanje: ŠTA JA DOBIJAM ZA PARE KOJE UPLATIM U RZZO?
Ovako, ja želim da izaberem, u koji ću fond uplaćivati novac, da li želim da odvajam mesečno po 4000 dinara u neki privatni fond ili ne plus recimo 500 dinara mečeno za ljude koji su socijalni slučajevi, ali hoću kada izadjem od doktora da izadjem bez dodatnih troškova u apoteci i uz osmeh sestara u Domu zdravlja.
Sada sledi pitanje..."Pa što da im se smeškam. šta su oni, gospoda neka?". Eee to pitanje pitajte sestre u privatnim domovima zdravlja, gde jedan običan ultrazvuk košta 2000 dinara kako one mogu lepo i ljubazno, uz osmeh da komuniciraju sa pacijentima a vi ne možete (bolesnik je bolesnik i u privatnoj i u državnoj zdravstvenoj ustanovi). Odgovor je jasan....jer ako im sutra ne dodjem jer nisam zadooljan uslugom (ja i ostali koji nisu zadovoljni uslugom) izgubili su pacijenta, samim tim i pare koje im dajem, samim tim i profit, samim tim i plata će im biti manja, samim tim će možda i dobiti otkaz.....dok u državnim domovima zdravlja, svi su zaštićeni ko beli medvedi. - Otpuštanje zaposlenih u državnim ustanovama koji ne rade ništa a primaju platu, ili nalazak korisnog posla istima.
Dakle uvesti dobar workforce menadzment koji će pratiti ko šta radi i koliko, i svako ko je tu samo statista...zbogom dovidjenja, a njegova plata se preusmerava u fond koji bi se osnovao za lečenje teško obolele dece i ljudi koji moraju da se leče u inostranstvu, ili za fond za pravljenje uslova da pacijenti ne bi moraju da idu u inostranstvo, već da recimo, transplantacija srca ili pluća može da se uradi i kod nas, ovde u Srbiji.
Sve je to OK, da ljudi imaju radno mesto, ali na tom radnom mestu mora da se radi, jer ukoliko se ne radi ne ide se nigde u napredak, a pare koje se mogu upotrebiti za druge stvari (a opet koje mi plaćamo kroz poreze i doprinose) idu na nulu. Dakle, višak zaposlenih iz opština, domova zdravlja i drugih javnih ustanova ili da im se nadje drugi posao ili dovidjenja. Takodje, zaposleni koji rade dobro, moraju biti nagradjeni. Dakle, dosta više sa komunizmom, i predjimo malo u menadzerski i profedionalni rad. - Prodaja svih službenih automobila kojima se političari i državni činovnici kurče po Srbiji.
I to je trošak opet koji mi plaćamo. Imamo najveći broj službenih automobila po glavi stanovnika, a prihodi nam nikakvi. Nemam ja ništa da službeni automobil ima neko ko donosi profit za ovu državu, ali neki tamo debeli glavonja koji ne radi ništa...koji će njemu službeni automobil i vozač koji prima platu da bi njega deblog vozio. - Smanjenje broja narodnih poslanika.
Ovo je jasno, za koji će nam 250 narodnih poslanika koji primaju platu od 1000 evra pa naviše, nama gde je siromaštvno veliko. Šta je konkretno posao tih 250 narodnih poslanika, sem da sede u skupštini i nešto tamo baljezgaju. Da li su doprineli smanjenu siromaštva? Ne.
Naravno, trebaju nam narodni poslanici, oni su glas naroda, ali koji će nam njih 250. Sto poslanika maksimum i ćao-djaci, a možda i manje.
Reče neko "pametan" iz bivših vlasti da smanjenje broja narodnih poslanika nije neka ušteda za budžet Srbije....pa hajde da bacimo računicu na papir:
250 poslanika - 100 poslanika = 150 poslanika viška, puta 3000 evra kolika im je otprilike plata sa sve doprinosima, troškovima prevoza, hotelima za poslanike iz unutrašnjosti...jednako je 450.000 evra mesečno...puta 12 jednako je 5.400.000 evra godišnje....puta 4 godine koliko su na vlasti jednako je 21.600.000 evra za vreme njihovog mandata. Ako je 21 milion evra nikakva ušteda, onda smo mi ultra bogato društvo. Koliko je obdaništa moglo da se sagradi za ove pare? Koliko je ljudi moglo da bude poslato u inostranstvo na lečenje? A možda na unapredimo celu državu savremenim informacionim sistemom, i batalimo zdravstvene kartone, i šetanje od jednog do drugog šaltera kada nam treba neki papir za nešto? Dakle, ako neko može iz stranaka da mi da objašnjenje zašto nama treba 250 narodnih poslanika bio bih mu veoma zahvalan. - Primenjena modernizacija Srbije i informacionih sistema.
Dosta je bilo papirologije od koje oči ispadaju. Možemo li okupiti ponudjače za savremeni softver u modernizovati ovu našu državu EPR sistemima, bazama podataka, internetom? Možemo li imati jednu čip karticu na kojoj će se nalaziti sva potrebna dokumentacija, socijalno osiguranje, zdravstvena kljižica i ostalo? Možemo li uvesti workforce managment u državne ustanove, da ispratimo šta ko radi i koliko? Možemo li malo unaprediti čekane u redu po šalterima i smanjiti gužve? Ja mislim da možemo, imamo stručnjake (a i ako nemamo, imaju ih druge države i korporacije). A i ta nas papirologija košta ekologije. Mnogo je prihvatljivije imati nešto u elektronskom formatu nego na papiru, što zbog dostupnosti, što zbog ekoloških razloga...bar ja tako mislim. Ovo je vreme brzih mreža, interneta smartfonova, QR kodova, RFID čipova, baza podataka. - Povećanje kazni.
Ko vozi pijan, tras po džepu 20,000 evra, ko pretiče na duploj punoj tras 10,000 evra, vožnja u naseljenom mesto od preko 80 na sat....tras 10,000 evra, kradja...kazna 1000 puta vrednost ukradene robe....bačena kesa na ulicu...dobar dan, platite 5000 evra kaznu za to, pa ko voli nek izvoli, i koliko hoće i želi :)
Pedofilija? Silovanje? Doživotna bez prava na pomilovanje ako već ne može smrtna kazna. - Angažovanje fakulteta na projetima unaprednja poslovanja u Srbiji
Zašto studenti ne rade recimo za diplomski projekat lupam "Navodnjavanje na mestima gde to nije moguće", "Besplatan softver u državnim organima"....zašto se recimo na Mašinskom Fakultetu ne osmišljavaju automobili pa ti projetni ne prodaju auto-kompanijama i slično? Onaj Ekonomski Fakultet....služi li on nečemu u ovoj državi...pošto ekonomije nemamo? Dakle ubaciti u pun pogon sve naučne institucije kod nas za dobrobit svih nas. - Transparentost troškova države
Da se na internetu nalazi po stavkama, koliko nas je šta i ko koštao. Dakle, kolika je plata šefa mesne kancelarije u opštini, koliko ima zaposlenih i kolika je njihova plata, koliko nas po stavkama košta projekat Mosta Na Adi. Dakle da svako može da isprati troškove države koje plaća iz svog džepa. Po čoveku, opis posla, koliko novca je koštalo i koji je cilj bio te akcije. - Transparetnost rada ministara
kao i prethodna stavka, na internet da postavljalju jednom u 6 meseci, šta su radili, gde su bili dobri, gde su zajebali stvari, kako bi narod znao šta bre to oni konkretno rade, ili se samo bave organizacijama koncerata pevaljki.
Šaljem vam ovo pismo sa mojim Poslovnikom (kako vi to volite da kažete) i sa stavkama za koje ću se ja boriti svim srcem. Molim vas da me primite na neku visoku poziciju u vlasti kako bih u što kraćem roku završio ovo što sam napisao ovde.
Obraćam se strankama koje su na vlasti trenutno, a to su Srpska Napredna Stranka kao trenutno najjača i Socijalistička Partija Srbije, a posebno se nadam da će do ovog pisma doći Aleksandar Vučić kao jedini čovek koji deluje ozbiljno i požrtvovano u ovoj i ovakvoj vladi, i kao jedini čovek koji mi deluje da može malo da potera ove debeloguzane u Vladi da počnu ozbiljno da rade.
Dakle boriću se za ovo sta sam ovde naveo, i ne zanimaju me apsolutno nikakva medjustranačka prepucavanja sa opozicijom ili izmedju sebe me ne-za-ni-ma-ju. Sve što budem radio ja ću lično biti odgovoran za to.
Ovo sam napisao jer ne želim da se bavim nekim uzvišenim ciljevima marke EU i slično, nego ciljevima koji su konkretni i lako se mogu odraditi i završiti ako ima volje.
Takodje, stranački medjuposlovi marke lepljenje plakata, pljuvanje po konkurenciji i slično me ne zanimaju, već isključivo rad, rad i rad, i to konkretan vidljiv rad uz podnošenje izveštaja mome narodu svaki mesec...šta je uradjeno, ko koči, ko pomaže. Napominjem da nisam diplomata i ne pričam zaobilaznim putem, samo istina i direktno u čelo, možda čak i poneka psovka.
Hvala Puno na vremenu.
Moj mail je: kutijicablog@gmail.com pa ako budete hteli da mi odgovorite na zahtev, tu sam.
Prijatan dan
